Otvorio sam knjigu nasumice i naišao na priču o Aleksandru Makedonskom. Car je, priča se tu, dobio na poklon divne posude od stakla. Poklon mu se veoma svidio, a ipak je sve polupao.
"Zašto? Zar nije lijepo?" pitali su ga.
"Baš zato" odgovorio je on. "Toliko su lijepe, da bi mi bilo teško da ih izgubim. A s vremenom bi se jedna po jedna razbijala, i ja bih žalio više nego sada."
M.S.
Alexandar je izgleda imao baš jakog Mangala, priča mi se svidja a podestila me je na onu o Gordijevom čvoru: U Anadoliji se nalazilo antičko mesto Gordijum, koje je bilo prestonica Frigije. Frigija je ostala bez kraljeva i jedno proročanstvo je reklo da prvi čovek koji uđe u grad sa volovskom zapregom treba postati kralj. Jedan siromašan seljak Mida na taj način postaje kralj.
ReplyDeleteMida svoju volovsku zapregu posvećuje jednom od bogova te je vezuje izuzetno komplikovanim čvorom. Proročište predviđa da će onaj ko odveže čvor postati kralj Azije. Aleksandar Makedonski dolazi da reši čvor. Nije ga mogao rešiti na uobičajen način, izvukao mač, snažno zamahnuo i isekao jednim udarcem. Aleksandar je rešio ovaj problem, ali očigledno na svoj način.
Kao što znamo, Aleksandar je stigao do Indije i tu je potučen do nugu. Umro je u Vavilonu u 33 godini, najverovatnije otrovan, jer se Makedoncima nije baš svidelo njegovo samoproglašenje za Boga. Oni su smatrali da je obožavanje kralja varvarska navika... Inače, Aleksandar je stvarno bio veliki vojskovodja. I danas u Aziji postoji živo sećanje na njega, mada ga slabo ko tamo zove velikim, na Kašmiru ga češće povezuju s demonima.