Akcija i reakcija

Odgovori su uvijek jednostavni, zaprepašćujuće jednostavni.
Prirodni zakoni zaista funkcionišu, jabuka će uvijek pasti na pod koliko god je jako mi bacili uvis.
Ok?
Znači, ako sebi vežemo tegove za noge i skočimo u vodu, male su šanse da ikad isplivamo.

Novogodišnji sajam knjiga,SPENS

"Svaki put kad neko kupi neku normalnu knjigu, meni dođe da se sa njim rukujem, da mu stegnem ruku jako,da razmijenimo brojeve telefona, da ga zagrlim i da mu kažem "prijatelju, ti čitaš". Srećom, rijetko se to dešava!"-ovako svoju priču o Sajmu započinje Velika Faca U Svijetu Izdavača Vojvodine, "Treba da vidite kako se guraju po onom Merkatoru, nemaš gdje nogu da spustiš, svi posjedali na neke stolice, gurnuli po plastičnu kašičicu u usta, melju, guraju se i govore Ti svima na svijetu."
A i on je našao čime da se bavi.
A i ja našla čime da se bavim.

Novogodišnji sajam knjiga,SPENS

Pa, nije tako kako ti to zamišljaš, provincijalče! Znam ja šta tebi prolazi kroz glavu, nisam ja tako davno došla.
Idi tamo,vidi! Neću ja ništa da ti pričam.
Dobro se obuci i nemoj nositi novac za knjige. Možeš pasti u iskušenje, kupiti neku i izložiti sebe podsmijehu.
Kupi kokice ili kiflu!

Agonija

Žena koju ja volim kaže da to često izgleda ovako...



U KUHINJI
Dobro, još samo da stavim pavlaku u čorbu i isjeckani peršun, da prebacim krompir iz tepsije u onu divnu činiju i gotovo. Ne znam da li sad da stavim glazuru na tortu? MA, to ne moram odmah, miris čokolade se neće uvući u kosu.Ne znam da li sam stavila mnogo ulja u ovu salatu, možda čovjek i ne voli taj ukus. E, nema veze, kao egzotično je.
Ah, da, skloniću ove krpe za sudove i staviti par čistih i ispeglanih, dobro, još novi stolnjak (a, da nije malo pretenciozno, sve sa novim posuđem i escajgom?).Ma, neću taj stolnjak, staviću onaj obični bijeli (mada, ne ide baš uz ovo posuđe, bolje...).E, ne mogu, zvaću nekog da pitam, ne mogu ja to sad odlučiti.
Neee, ova čorba jako čudno izgleda. Ili ne, sad ne mogu da se sjetim kako inače izgleda. MMM, ukus je valjda ok. Ne znam, a nemam koga da pitam...
NE smijem pasti u paniku, to je sad bitno. Prvi put jede hranu koju ja kuvam.Kakva sam budala, što nisam poručila nešto gotovo.Mada, možda bi provalio. Ko zna? A možda mu je mama sjajna kuvarica, pa ispadnem totalni retard.A možda...
NE. Ako idem u tom pravcu, možda je i oženjen, pa mi upravo stiže sa sjajne večere koju mu je napravila dražesna supruga,majka njihove djece.
E, sad ću se ugušiti, moram zvati nekoga.
Nemam vremena, užas, moram se tuširati sad, on uskoro stiže.

U KUPATILU
Jesam li se ja to ugojila? O, ne, nisam valjda. I šta mi je sa grudima poslednjih godinu dana, nekako su se smanjile? A dupe mi je poraslo. MA, ne mari, on ionako nema pojma kako je to nekad izgledalo. A ako me bude ženio... Eto, znala sam da ću opet početi. Ne, čovjek dolazi na večeru, možda se ništa neće ni dogoditi. Ipak, dobro je da sam svježe izdepilirana. Ma, mene radi.I ovaj veš, bar ću se dobro osjećati (a ako ipak nešto krene izgledaće kao da sam se obukla za seks, da li da obučem one pamučne, ma ipak neću, ovo sjajno izgleda).Ok, to je to, imam vremena i da se našljapam onim skupim losionom, da ne bude da ga džabe držim u kupatilu mjesecima. Feniranje...Sranje, trebala sam juče staviti masku za kosu, nešto mi je čudna a nemam vremena, vjerovatno će pomisliti da liči na trsku. I već se nazire izrastak.Zašto nemam sat u kupatilu? Moram to nabaviti, neki otporan na vlagu...Da, sad je nabolje da mislim još o vlazi u kupatilu a kasnim. Dobro je, valjda, spustiće se ovo malo, izgledam kao maslačak.
Neću se šminkati, samo maskara. I malo pudera, neke mi se tačkice pojavile po licu. Rumenilo, samo malo. A, jesam li sad pretjerala? Ma, nemam vremena, neka ostane, samo ću dodati i malo sjenke neke. I ruž, onaj trajni...
O, Bože, izgledam kao da sam krenula u diskoteku, trebalo bi skinuti bar pola ovoga.Uf, sad već nemam vremena,moram početi da se oblačim.

U SPAVAĆOJ SOBI
Kamo sreće da mogu sad obući neku trenerku i majicu, mrtva sam umorna.OK, preusko, prekratko, predugačko, preširoko, (o , zašto nisam sa nekim popričala o ovoj garderobi), prestaro, prešareno, pretamno, sto puta obučeno, preelegantno, previše svakodnevno (zašto opet nemam šta da obučem, dala sam brdo para na garderobu?). MA, nema on pojma šta ja oblačim, obući ću se isto kao za rođendan i onda za grad, mada...Pavlaka i peršun!!Čokolada!!
Ovo ne smijem da upropastim, čovjek je zaista divan, ovo može biti ono pravo, ovo baš obećava.Tako me je gledao...

TELEFONSKI RAZGOVOR, zove On
Ma, ništa sprecijalno nisam ni kuvala, svakako bih pravila večeru za sebe.E, nema veze, nije ništa bitno, drugi put.Naravno da razumijem, posao je posao, što se mora, mora se.
E, iskuliraj, zaista nije bitno. Imamo vremena.
Ok, radi. Idem ja.

TELEFONSKI RAZGOVOR, zove Ona
E, mila moja, sad ću da se ubijem ko siroče, otkinula sam se od kuvanja satima i kreten me na kraju oladi.Ma, kao mora da radi. Da, sita sam ja više tih priča, ništa mu ne vjerujem. I kako bih, znaš valjda šta sam prošla.E, više ovo nikad neću uraditi. Sledeći put kad se najavi ima da dobije kokice i to kupljene na ulici, ni zbog koga više ja ne dinstam luk 15 minuta. A i ti sa tvojim receptima.
Jesi li gladna?
Da, bar neko da vidi kako sam se dotjerala.

Tamo idemo za Novu godinu?

Ja ću da ponesem Virvirke svoje, i jelku i cimet. I nekoliko svijeća.
I jednu bundu. I ćebe.
Juhuuu!

Sudnji dan

I Bog pogleda dole, promotri celu Zemlju, i bi mu zlo.
- OK! - progovori on. – U redu! Ja sam sit, preselo mi je. Ogorčen sam. Već mi je na vrh glave. Što je previše, previše je.
- Gabrijele! – vikne – zasviraj tu svoju trubu! Želim da dotučem to smeće tamo dole.
- Ma, već je i bilo vreme – reče Gabrijel vadeći trubu iz futrole. – Želiš li neki zgodan moderan hit, ili možda nešto vojnički, recimo kakav marš, ili možda samo jedan dobri, glasni...
- Baš me briga šta ćeš odsvirati – reče Bog – samo sviraj! I neka bude glasno; neka bude uverljivo, i konačno za svoju večnost... neka odzvanja od neba do pakla i natrag; neka ispuni duše svih ljudi, neka ih ispuni spoznajom da je to to, da je kucnuo čas. NEKA GRUNE!
- T.S.Eliot kaže, da kraj sveta izgleda...
- Šta se mene tiče šta kaže taj T.S.Eliot! Tamo, sviraj kako ti ja kažem. – reče Bog.
- U redu, u redu – složi se Gabrijel – u redu, nije potrebno da vičeš na mene. Konačno, ja sam ipak muzičar, a ne vodoinstalater. Bar sam se ja načekao da svane ovaj dan. Budi siguran da neću upropastiti stvar! Ti samo reci kakav si kraj zamislio, a ja ću već naći nešto što odgovara.
I on namesti pisak na svoju trubu.
- Hoćeš li opet izvesti da kiši četrdeset dana i noći?
- Paaaa, zapravo, nisam razmišljao o tome. – reče Bog.
- Ha, ako si mislio da kiši, bolje da na to zaboraviš. Oni dole su usavršili melioraciju.
- Možda ću ih dobro zatresti. – reče Bog. – To će ih zaista dobro...
- Ne pali – reče Gabrijel. – Ja bih ti, doduše, mogao odsvirati nešto zbilja potresno, ali one kuće dole su uglavnom sigurne od potresa, a verujem da si naumio da ode sve odjednom.
- Pa, naravno, naravno – reče Bog. – Znam ja to. Pa nisam ni mislio na potres, to sam samo rekao tek tako, jedna dobra kuga više odgovara mojem stilu. Možda jedna kuga koja će...
- Ali oni su vakcinisani!
- Vakcinisani? Hmm... naravno... ipak, šteta... U staro vreme, znaš, mogao si ih okružiti i tako pokositi svu mušku decu i...
- Mogao bih ih možda potući gromovima. – predloži Gabrijel.
- TO JE TO! Bravo! – reče Bog. – Nekoliko poštenih gromova bi zaista..
- Ne, neće ići – reče Gabrijel. Njihove bi rakete verovatno zaustavile oblake s gromovima.
Bog se ućuta, zavali se u naslonjač i razmišljaše dugo, dugo.
Gabrijel je prebirao bezvezno po tipkama trube.
- Pretpostavljam da su im kuće nezapaljive. – promrmlja konačno Bog.
- Sve osim predgrađa – reče Gabrijel – a ako ih spališ, podići će moderna naselja.
- Bog ponovo ćutaše dugo, dugo.
- Slušaj, - reče, izvinjavajući se. – Ma nema veze. Možda... možda ih za sad pustimo na miru. Daću im još malo vremena. Na posletku, pa oni su svi moja deca, moji jaganjci, zar ne?
- U redu, što se mene tiče – reče Gabrijel. – Meni je svejedno. Nego, da ti ipak nešto odsviram? Hocu reći... kad sam već izvadio trubu?
Opet muk.
- U redu, važi – konačno reče Bog umornim glasom, zavali se u naslonjač i zaklopi oči.
- Sviraj mi...Sviraj mi... bluz!Da, bluz!

Shel Silverstein

Poručena

Moja mama divno priča svake noći
o nekakvim prinčevima što će doći,
i princeza ima neka u toj priči,
mama kaže da na mene ona liči.

I izmisli, čini mi se, vrlo često
imena i prezimena i sve resto,
zatim počne da mi peva neke pesme,
sasvim tiho, jer se noću jače ne sme.

I sve tako dok ne zaspi,
dok ne zaspi ona sama,
a ja tiho, sasvim tiho,
kažem tati: "Spava mama!".

Deda Mraz

Šta kazu inženjeri???
1. Na svetu postoji oko 2 milijarde dece (osoba mlađih od 18 godina). Međutim, Deda Mraz ne posećuje decu muslimanske, hindu, jevrejske i budističke veroispovesti, pa mu se opterećenje za Božićno veče smanjuje na 15% ukupnog, tj. na oko 378 miliona dece (prema Population Reference Bureau - organizaciji UN). Ako u jednoj kući živi u proseku 3,5 dece, to je oko 108 miliona kuća koje obilazi (pod pretpostavkom da u svakoj kući postoji bar jedno dobro dete).
2. Deda Mraz ima oko 31 sat Božićne noći na raspolaganju, zahvaljujući različitim vremenskim zonama i rotaciji Zemlje, pod pretpostavkom da putuje sa istoka na zapad. Kada se ovi podaci ubace u račun dobija se 967,7 poseta u sekundi koje Deda Mraz treba da obavi u proseku. Znači da na raspolaganju ima 1 milisekundu da parkira sanke, iskoči, popne se na krov, surva niz dimnjak, napuni čarape, rasporedi poklone ispod jelke, pojede meze koje mu je spremljeno, uspne se uz dimnjak, uskoči u sanke i stigne do sledeće kuće... Ako se uprosti problem i smatra da su kuće ravnomerno raspoređene po zemljinoj površini, dobija se rastojanje od oko 1 km izmedju kuća, što čini oko 100 miliona km putovanja ne računajući svraćanja u WC i predahe. To znači da se sanke kreću brzinom od oko 900 km/sec, tj. 3000 puta brže od zvuka. Radi poređenja, najbrže ikad napravljeno vozilo je svemirska sonda Odisej, koja se kreće brzinom od oko 40 km/sec dok napušta Sunčev sistem, a prosečan jelen može dostići maksimalno 25 km/sat.
3. Tovar na sankama je takođe zanimljiv elemenat u analizi. Pod pretpostavkom da svako dete dobije makar prosečan komplet Lego kockica (1kg), sanke moraju da nose oko 400 hiljada tona (ne računajući Deda Mraza). S obzirom koliko može da povuče jedan jelen, Deda Mraz bi morao da upregne 360 hiljada jelena. Ovim se i povećava tovar (ne računajući masu sanki) za jos 54 hiljade tona, što je oko sedam puta više od mase Kraljice Elizabete (broda, a ne monarha).
4. Masa od 450 000 tona koja putuje 900 km/sec izaziva ogroman otpor vazduha (kao svemirski brod koji uleće u atmosferu). Vodeći par jelena bi apsorbovao 14,3 kvintiliona džula energije u sekundi. U prevodu, oni bi planuli i trenutno se pretvorili u pepeo, izlažući par iza njih istoj sudbini. Kompletna ekipa jelena bi isparila za oko 4 milisekunde, ili, u praksi - dok Deda Mraz stigne do pete kuće na svom putu. Uz to, Deda Mraz bi morao da ubrzava od mirovanja do 900 km/sec za 0,001 sekund, što bi izazvalo centrifugalnu silu od 17 500 G. Ako Deda Mraz ima 120 kg (optimisticka procena), bio bi odgurnut inercijom i pritisnut uz sedište sanki silom od preko 2 miliona kiloponda, koji bi mu trenutno smrvili sve kosti i organe i pretvorili ga u ljubičastu mrlju na sedištu. Zaključak: ako je Deda Mraz ikada i postojao - sada je mrtav. (Rekoše inženjeri...)

"SEMANTIČKA HIPERINFLACIJA"

Dajte mi riječi koje nešto znače!
Eto odgovora na pitanje "zašto čitaš".
Manje je traćenja, manje je "ono, znači, ne bi verovala, znači, mislim, ono, da ne poveriješ, pazi kad, ono, mislim".
Umorih se.
Jedina sreća je što se u ovom vremenu niko neće prisjetiti da napravi neki novi projekat za kulu (ostade li išta od Vavilona?). Niti se razumijemo, niti imamo potrebu za time.
Ok, era je niskokaloričnih proizvoda,na cijeni je samo ono što se lako vari. Poštujem!
Samo, meni zaista treba značenja, ja dolazim iz ere kalorija.

Hihihi

Nja, nja, bla, bla, ja kao nekud idem i nosim svoje srce, bla, bla, jedini prtljag.
I tra, la, la, srce u prašini, iskrivljeni oblici. Ah, sudbo kleta...
I ah, ah, kuku, sama na stanici i život težak i ljudi zli i ah, jao, ah, ah...
Ma, kakvi, nema to veze sa mnom, samo mi se dopala fotografija.
Ustvari sam više u nekom hihihi, hahaha, kikiki, hohoho fazonu.

Mystery of love

Borhes, velika ljubav - obostrana. Naravno da znam da me je volio! Ne sa ovim imenom,ovim licem i ovom dušom, ali, da, volio je neko buduće biće koje će čitati-mene. Samo je tako mogao napraviti taj svijet u kome iščezava vrijeme i u kome nema ni zaboravljenog ni nepoznatog, svijet u kome praznina odiše punoćom, a punoća je smrznuta za vječnost.
Kad bi mi bar neko čitao na španskom...
"Kao i alhemičari
koji su tražili kamen mudrosti,
u neuhvatljivoj živi,
učiniću da obične reči
-karte koje je varalica obeležio,pučki novčići-
ponovo dobiju čar koja je bila njihova
kad Tor beše božanstvo i buka,
grmljavina i preklinjanje.
Današnjim jezikom
i ja ću reći večne stvari..."

Nek ide dan

E,ima da propustim dan kad mi je do toga.
Dosta mi je tih- sve što možeš danas ne ostavljaj za sutra, požuri, vrijeme je novac- fazona.
Ima da hvatam dan, kad mi je do hvatanja dana. Ono što moram, moram, a ostalo je valjda stvar slobodne volje.
Neću da slušam o prolaženju vremena.
Dovoljno je što već imam mnogo toga što moram, ne mogu da se opterećujem i jurenjem.Ja ne vjerujem da je vrijeme novac, ne vjerujem da je jedino i dragocjeno vrijeme koje mi je za ovaj život dato pretvorljivo u novčanice(ili zlatne poluge).
Ja nisam maratonac ni sprinter,ne moram prva da stignem. Ne moram ni da stignem, ako mi se ne stiže.
"Ja sam kadar stići i uteći
i na strašnom mjestu postojati"
Ali, zašto bih ako ne moram.
Svakako me čekaju stizanja i bježanja i stajanja na strašnim mjestima, ne moram valjda još i samo da hrlim prema njima.
Sješću malo da čitam Borhesa.

Я вас любил

Я вас любил: любовь еще, быть может,
В душе моей угасла не совсем;
Но пусть она вас больше не тревожит;
Я не хочу печалить вас ничем.
Я вас любил безмолвно, безнадежно,
То робостью, то ревностью томим;
Я вас любил так искренно, так нежно,
Как дай вам бог любимой быть другим.
Пушкин

28,27,26,25,24...

Da li to neko naglas odbrojava do Nove godine?
Molila bih da se to prekine,čemu brojanje. Kao da je iko ikad zaboravio kad je 31.decembar!
Ili brojte, ako baš morate, ali u sebi.Ne moram i ja da učestvujem.To je atak na moj bioritam, ja tek polako izlazim iz ljeta (i kalendar me u tome ne ometa, nego to odbrojavanje).
Unaprijed zahvalna!

Bajka, bajke, bajci, bajku, bajko, bajkom,o bajci

Ako se i dogodi da princeza upozna princa, da se princ zaljubi, da se i princeza zaljubi, da se dopadnu roditeljima (obostrano),da provedu neko vrijeme zajedno, malo i žive zajedno prije braka (e, ne možemo sad da se pravimo i da je neka Time Mashine u akciji), da se dopadnu prijateljima, da pozaboravljaju sve prinčeve i princeze koje su upoznali ranije i sa kojima su krenuli da naprave bajku,odluče se za vjenčanje (iz bajke?),sve prođe baš kako su zamišljali, opet ne može.
Žao mi je, ali ne može.
I koliko god se ja trudila da zamislim, ne ide.
Ako ima princeza ima i zla vještica. I, dobro, bajka se dogodila, srećan se kraj dogodio. I, što se princeze tiče, srećan kraj je ustvari srećan početak,sad tek počinju živjeti. I ja sad treba da povjerujem da će ih ostaviti na miru sve vještice, svi oni kojima je posao da se pobrinu da se idilične priče ne rastegnu kroz vrijeme.
Ne može, sve da na svojoj strani imaju tim onih koji znaju da poprave pokvareno.
Žao mi je, ali ne može.

Što se mene tiče, prvo treba čitati Propa, Morfologiju bajke.
Čista hirurgija...
Zato neka drugi planiraju i zamišljaju bajke, neka oni koji je mogu zamisliti pokušavaju i da je žive, oni imaju najviše šansi na tim turnirima.Ako se dogodi meni (ma, svi smo čuli za situacije u kojima se priroda podsmijava ljudima), ja neću ni znati. To bi bilo čisto traćenje bajkovitih resursa, čista ironija tako nesvojstvena bajkama. Ako se dogodi meni, ja neću znati, garantujem. Čekaću razrešenje po mojim scenarijima,čekaću da se pretvori u dramu.
Mada, ne znam zašto uopšte mislim o tome, nisam ja princeza, neka o tome misli onaj koga se to tiče.

Progesteronsko-estrogenska melanholija

Much Better in Sleeping Than in Dreaming

E, samo mi je još to trebalo.Malo mi bilo što pamtim javu i što nemam delete button nego opterećujem svoju memoriju nekim pričama i slikama sa kojima ne znam šta bih (o tome što je to dragocjeni prostor koji treba upotrijebiti za stvari sa kojima bih znala šta ću,i što je potrošen tako olako, nekom ću drugom prilikom). Sad počinjem da pamtim i snove. Sledeći korak je onaj u kome prestajem da prepoznajem granice između tih paralelnih života.
Ma, samo se nadam da je to bar daleko.
Nego, snovi zapamćeni. Ja sam nekako očekivala da će biti sjajno kad počnem da se sjećam snova, da će to biti neke priče vrijedne sjećanja.Očekivala sam sve ono na šta se misli kad se kaže san. Ili bar neku, pomena vrijednu noćnu moru.
E, nema.
Probudih se sa jasno urezanom slikom nekog razmuljanog i razvučenog pejzaža i to bješe kao neka pozadina sna. A preko toga, kao preko nekog platna prolazi svašta, teče voda, ruši se neki zidić od kamena i muti tu vodu, ona postaje siva kao pepeo, sve gušća i toplija a onda počinje i da se rasteže. Ja se sklanjam korak unazad i gledam to blato kameno kako sporo otiče preko zamućenog pejzaža i lagano opet postaje voda. Zamišljam u snu kako je to Lještanica ili Tara i krećem ka toj vodi da pijem.Zamišljam kako je hladna i kako će mi utrnuti zubi i ruka kojom ću je zahvatiti. Radujem se tome, nedostaje mi to često.
Hodam lagano i oprezno po fotografiji zamućenog pejzaža, osjećam foto papir pod nogama, dolazim do vode, krenem i ruka mi potone u zvonku mješavinu perlica, biserčića,kamenčića šljaštećih i nekako tekućih.
Skidam tamne naočare za sunce i budim se sa pitanjem "kako je moguće da nisam primijetila razliku?".