Dokolica na vjetrometini...
Выхожу один я на дорогу;
Сквозь туман кремнистый путь блестит;
Ночь тиха. Пустыня внемлет богу,
И звезда с звездою говорит.
В небесах торжественно и чудно!
Спит земля в сияньи голубом...
Что же мне так больно и так трудно?
Жду ль чего? Жалею ли о чём?
Уж не жду от жизни ничего я.
И не жаль мне прошлого ничуть;
Я ищу свободы и покоя!
Я б хотел забыться и заснуть!
Но не тем холодным сном могилы...
Я б желал навеки так заснуть,
Чтоб в груди дремали жизни силы,
Чтоб дыша вздымалась тихо грудь;
Чтоб всю ночь, весь день мой слух лелея,
Про любовь мне сладкий голос пел,
Надо мной чтоб вечно зеленея
Тёмный дуб склонялся и шумел.
M.Л.
"Što je bilo, to će i biti, što se činilo, to će se i činiti, i nema ništa novo pod suncem".
"...a da je neko rekao
da će sve kraj nas izumreti,
da će Sunce prestati da greje,
pre bismo verovali;
nego da će tvoj smeh,negde,
bez mog da se smeje,
da ćemo živeti,opet,
svako svoj život,prazan i mali."
D.M.
Уђите
на уска врата;
јер су широка врата
и широк пут
што воде у пропаст.
И много их има који њим иду.
Као што су уска врата
и тесан пут
који воде у живот,
и мало их је који га налазе.
( Матеј 7.13,14 )
Sav taj džez uveče
uglavnom tužne pesme
tužnih crnkinja
svi smo umorni i
puštamo druge
da to saznaju i
uopšte nam nije bolje od toga
taj džez uveče
dok soba posmatra
a ludilo i lude oči žele
da se smire
nije bitno gde
od toga me obuzima tuga
veća od tuge džez pevačica
veća od tuge naroda
i sedim, usled svega, nepomičan
dok se kazaljke jure
potom sam
otpio vino direktno iz flaše
odložio fasciklu
i nastavio nepomično da sedim
slušajući pesmu
o Džimu koji je slomio srce
sirotoj devojci koja je sada
tako sama
Siniša Oreščanin
Ut ameris, ama!!
Vene vixit qui bene latuit!
No comments:
Post a Comment