U ovom divnom univerzumu je sve, ali apsolutno sve, nepostojano. Najčešće to prija, ali nekad zna da me učini vrlo nesigurnom. Ne znam kako to inače klikne kod ljudi (i da li klikne) ali pokušaću da prepričam jedan tok misli koji je za mene bio klik.
Moj stepen tolerancije za nesigurnost je na vrlo niskom nivou (kad ga ima uopšte), nesigurnost me čini uznemirenom, čini da mislim o glupostima i odmotava neke nemile filmove.
Onda ja te filmove prebacujem u stvarnost pa, sem što mislim o glupostima, počinjem i da pravim gluposti i rezultati tih akcija su zaista pogubni (desilo se, ne pominjalo se).
Srećom, sjajna stvar u vezi sa tim filmovima je što su i oni, kao i sve, ali apsolutno sve, nepostojani i ograničenog trajanja.
I zar ovaj univerzum nije sjajan?
