'Cause I'm never gonna stop the rain by complainin'

Maria's virtual junk market

Prodajem: kišu, skripte iz sintakse, potvrde o plaćenim računima, preslanu kopiju Vegete, olovke koje nemaju štras, prljave prozore, loše šale, loše uspomene, lica koja ne mogu da vežem uz imena, imena koja ne mogu da vežem uz priče,štamparske greške, greške u koracima, zime, nekoliko proljeća, nekoliko utoraka, jedan petak i jednu Novu godinu, neplaćene račune, prehladu, dva straha iz prošle i jedan veliki iz ove godine, jedno nešto čemu ni ime ne znam (tamnoplavo, nekako hrapavo), četiri teška poznanstva, dvije kutije (i ono što je u njima, ja ih neću otvarati više), neke snove (ima i lijepih i ružnih, u kompletu su), ime jedne djevojčice (slučajno ostalo u mome vlasništvu), jedno izmaštano ljetovanje, zakazan pregled kod ljekara opšte prakse, još jednu kišu (više pljusak), prekore, svadja nekoliko, hrpu razloga za ljutnju (nezapakovano, razbacano, više za bacanje), korektor za podočnjake, nemire, nekoliko kilograma i jedno tepanje (starije ali očuvano, jedva ga se odričem).
Kupujem: brezu, ljeto bar jedno, biserno bijelu (više kilograma), vazduh sa Durmitora,Osmijehe, Kikote, Smijehove, Grohote,topli vjetar, nekoliko marama, lake korake, princa jednog (ako se to još uopšte prodaje), izmaglicu jednu (čak i ako moram kupiti jesen zbog toga),zaklon od lišća, zvončiće, bubnjeve, olovke sa štrasom, zagrljaje, svesku šarenu mirišljavu, bebu (da li to može da se iznajmi?), daljine (da ih prekrojim u blizine),ušuškanost, pravo stanje stvari, jastuk od žitarica,detektor laži (imam utsak da me preplavljuju), nekoliko vjerovanja (mada, ne znam da li još znam da ih koristim), znanja razna,
dane, nedelje, sate (neke bih i za trampu imala), zelenilo, plavetnilo,Kiki karamele,ramove za neke uslikane osmijehe, ogledala za divne ljude koji mi dolaze, rodjendan u maju, božićno raspoloženje ( i sve vrste dobrih raspoloženja), sandal, smirnu, borovinu, cvijeće,kupujem zaborave, oproštaje, prevazilaženja, neku spravu da me učini nevidljivom, pravu Vegetu, udobnu stolicu, tišinu, istinu, nove kalupe za mjerenje vremena,treće oko,svejednoću (mnogo bih kupila), common sense (Galadriela, prodaješ?), maskaru, strpljenje za šminkanje,koji milion eritrocita (A+).

МОЛИТВА

Пока Земля еще вертится,
пока еще ярок свет,
Господи, дай же ты каждому,
чего у него нет:
мудрому дай голову,
трусливому дай коня,
дай счастливому денег...
И не забудь про меня.
Пока Земля еще вертится —
Господи, твоя власть!—
дай рвущемуся к власти
навластвоваться всласть,
дай передышку щедрому,
хоть до исхода дня.
Каину дай раскаяние...
И не забудь про меня.
Я знаю: ты все умеешь,
я верую в мудрость твою,
как верит солдат убитый,
что он проживает в раю,
как верит каждое ухо
тихим речам твоим,
как веруем и мы сами,
не ведая, что творим!
Господи мой Боже,
зеленоглазый мой!
Пока Земля еще вертится,
и это ей странно самой,
пока ей еще хватает
времени и огня,
дай же ты всем понемногу...
И не забудь про меня.
Булат Окуджава

Strašno, strašno!

"Bio jednom jedan lav.
KAKAV LAV?
Strašan lav,
narogušen i ljut sav.
STRAŠNO,STRAŠNO!"

Tihi neki dani... Izgleda da je ovo vrijeme kad nam je svima nekako tjeskobno. Šta li je to?
Bili smo nekako gordi i ubijeđeni da su nam putevi bezbrojni i šareni, a mogućnosti beskrajne. Otkud sad ovo? Suočavanja?
Kao da su se neka vrata zatvorila a iza njih su ostali snovi. A niko od nas još nije stigao ni da pogleda šta nas ispred tih vrata čeka. Plašimo se?
Hej, imamo nužnost kao univerzalno opravdanje( i devedesete!). Imamo prava da i dalje vjerujemo u ispravnost odabranih mogućnosti (i bivših i sadašnjih). Imamo prava da napravimo glupost (i pametnost, doduše, samo što tu imenicu još niko nije napravio), imamo vremena da je popravimo (ili da se naviknemo na posledice). Mogli bismo, možda, već ovih dana da se zagledamo u to što je ispred vrata. A?
Nazire se kraj lutanju, traženju novih cesti, novih lica. Nazire se okupljanje razbacanih riječi, snova,nazire se neplašenje.Možda nije blizu, možda nećemo ni doći do njega ali, ovo je put kojim se moralo preći (ili nije, ali čemu vajda od takvog razmišljanja), ovo su,izgleda, vrata koja su se morala zatvoriti. Hajdemo dalje prije nego jako zahladni!

A to sve sa strašnim lavom i nije tako strašno...

"Zubi oštri, pogled zao
On za milost nije znao.
Strašno, strašno.

Dok ga Brana
Jednog dana
Nije gumom izbrisao.
Strašno, strašno!"

Nemiri od vijeka

"Ima narodnih priča koje su toliko opštečovečanske da zaboravimo kad i gde smo ih čuli ili čitali, pa žive u nama kao uspomena na naš lični doživljaj. Takva je i priča o mladiću koji je, lutajući svetom i tražeći sreću, zašao na opasan put za koji nije znao kuda ga vodi. Da se ne bi izgubio, mladić je u debla drvetâ pored puta zasecao sjekirom znake koji će mu docnije pokazati put za povratak.

Taj mladić je oličenje opšte i večne ljudske sudbine: s jedne strane opasan i neizvestan put, a s druge, velika ljudska potreba da se čovek ne izgubi i snađe, i da ostavi za sobom traga. Znaci koje ostavljamo iza sebe neće izbeći sudbinu svega što je ljudsko: prolaznost i zaborav. Možda će ostati uopšte nezapaženi? Možda ih niko neće razumeti? Pa ipak, oni su potrebni, kao što je prirodno i potrebno da se mi ljudi jedan drugom saopštavamo i otkrivamo. Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutanja i iskušenja, oni nam mogu olakšati lutanja i iskušenja i pomoći nam bar time što će nas uveriti da ni u čemu što nam se dešava nismo sami, ni prvi ni jedini."
I.A.

Sto osam stepenika do proljeća

"E, moje dete, pogledaj me, a platili smo stan krvavo"-reče mi komšinica.
Srela sam je na stepenicama ovog naseg čardaka, negdje na četvrtom. Meni duša u nosu, moram do šestog, a imam torbicu (koja nema ni pola kilograma). A ona, duplo starija, pod teretom nebrojenih kesa, sa torbom od 20 kg i kisobranom, penje se na peti.Jedva.

"Ne treba mi pomoć, nešto si mi bleda i ti".

Lifta nema i neće ga biti. Nema ni zgrade, po gradskim papirima na ovom placu (!!!!) ne živi niko. "Tu će nešto, valjda,tek da se gradi"- kaže čika.

One Ring to Rule Them All

Svako ko je sa mnom proveo više od deset minuta, bio je bar jednom prinuđen da se zavlači ispod kreveta, pomjera fotelje, zaustavlja saobraćaj ili pravi najnevjerovatnije akrobacije kako bi našao/spasio/uhvatio jedan od mojih prstenova.
Da li neko zna koliko ih je bilo? Na kojim su prstima stajali?Kojim sam čudom uspjela da ih sačuvam u toj beskrajnoj igri okretanja, prebacivanja, bacanja i traženja (Gandalf je jednom umalo evakuisao Futošku pijacu zbog jedne od mojih igrački-ukrasa, sreća pa sam na vrijeme shvatila da mi je upao u džep)?
I tako više od petnaest godina.
Danas sam stavila svoju "ratnu", žuti topaz u žutom zlatu. Napravljen za moj prst, došao iz više razloga.
Hvalim se!
I eto, u opštem trendu odrastanja i odricanja, ja sam se odrekla svojih najdražih igračaka (ovaj je broj 11, napravljen za mjesto na kome mora stajati,previše knap za zabavu). I dobila "one to rule them all".
P.S.
Hvala Danice!
Hvala mama!
Hvala tata!

Tražim pomilovanje

Iz najdubljih ljudskih, profesionalnih, etičkih i patriotskih pobuda, a uzimajući u obzir sve relevantne objektivne i subjektivne okolnosti (rođačke i prijateljske, "ti meni-ja tebi", "lako ćemo" i "proguraću ti ja to preko kuma"), tražim pomilovanje za one koji odabraše logo za Evroviziju.
Estetske kvalitete (ups, kakva slobodna upotreba ove riječi!) ove gnusnosti neću ni komentarisati.
Pomilovanje se traži za njihovu nepismenost, glupost i neupućenost, za njihovo nepoznavanje i ignorisanje vrlina koje ova zemlja i ovaj narod imaju.
Tražim pomilovanje za one kojima je Srbija nogom nacrtana kombinacija trube (Guča??), jeftinog ruža, jedne note neuključene ni u kakvu melodiju (i to zelene) i rakije (da, ova velika i coškasta ljubičasta mrlja je šljiva, i neka neko za mene traži pomilovanje ako nije riječ o rakiji nego o pekmezu).Za one koji su ovim prvima dozvolili dobiju novac za ovu sramotu, onima koji su izglasali ove koji taj novac dijele mediokritetima, sve ove i one koji su u ovome učestvovali.

Tražim pomilovanje i za one kojima se dopada.


P.S. Nadam se da će tim (evidentno, tim stručnjaka iz oblasti) dobiti zaslužene ovacije za sjajno osmišljeno rješenje za logo, a da će već neko (iz pomenutog tima) napraviti i prigodne flajere ( i eventualno neki polučasovni film) kojima će objasniti (prvo nama u Otadžbini a onda i svima ostalima) šta taj znak predstavlja i šta on o nama govori.Možda sam potpuno promašila, previdjela i estetsku i marketinšku vrijednost ovog autentičnog dizajnerskog podviga.

Desanka

Lady Luck

"Znaš šta ću ti učiniti:

pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.

Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.

Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog."

Na pola puta...

--Da li je Marija malo skrenuta?
--Ne.Kako to misliš, "skrenuta"?
--Nikad?Znaš ono, opsesivna i kako ono još, ima neka riječ koje ne mogu da se sjetim.
--Pa, ne. Znam je dugo i ne bih mogao da se sjetim ničega... Ustvari, čekaj.
--Aha, znala sam.
--Ma, njena sestra kaže da je ona kao djevojčica vukla neku pelenu i nije se dala od nje odvojiti.
--A, znam za to, to nije ni dokazano, oko toga se još polemiše.
--Oko čega se polemiše, sad te ne razumijem?
--Oko te pelene, ali nije to bitno...Samo sam se zapitala.
--Znaš me, ne možeš tu završiti priču.Zašto si se zapitala?
--Znaš da ja živim blizu nje...
--Da...
--I da se sa prozora moje sobe i vidi i čuje njen stan...
--Da.
--Pa, ima već nekoliko dana kako mi se čini da u toj kući niko ne spava. Do rane zore nešto se ruši, buši, do kasno u noć se riba (mislim, ko još po mraku visi na prozoru i čisti), bušilica se čuje u deset, po prozorima vise četke i boje. A ona izgleda kao da je izbacio Dunav. I eto, zbog svega toga mi je palo na pamet da je ona jedna od onih...
--Kojih sad, molim te?
--Ma, od onih što peru ruke 70 puta vrelom vodom i bacaju sapune, od onih što vrište kad ih dodirne nešto što nije oribano prije minut.
--Kakva glupost!
--Ma, ne, jednom sam bila kod njih u stanu...
--Hej, bio sam ja sto puta, vjeruj mi, od tog pretjerivanja ni traga, čak naprotiv.
--A sredstva za čišćenje? Jesi vidio? Lager...
--A, ne, sve si pogrešno razumjela. Idemo na neku kafu za jedno dvije nedelje, sve će ti se samo kazati.