Uroniti u stvarnost je za mene vrhunski izraz hrabrosti.
Stvarnost uvijek ima više lica, ono koje najlakše gledamo najčešće nije ono najstvarnije (slojevita priroda stvarnosti dozvoljava i ovu komparaciju). Dodirnemo li lice stvarnosti koje gledamo i opržimo se, onda znamo- to je ona slika koju je trebalo vidjeti, ona slika koje nas je tu čekala. Prođe li ruka kroz sliku kao kroz vazduh, besciljenost tog pokreta reći će da treba tražiti dalje, treba naći stvarniju, istinitiju stvarnost.
Prihvatanje te stvarnosti (pa makar naša stvarnost podrazumijevala i hodanje po vodi) jedini je put u druge slojeve te iste stvarnosti u kojima ona postaje podatija i pušta nas da se poigramo i da je promijenimo.
No comments:
Post a Comment