Agonija

Žena koju ja volim kaže da to često izgleda ovako...



U KUHINJI
Dobro, još samo da stavim pavlaku u čorbu i isjeckani peršun, da prebacim krompir iz tepsije u onu divnu činiju i gotovo. Ne znam da li sad da stavim glazuru na tortu? MA, to ne moram odmah, miris čokolade se neće uvući u kosu.Ne znam da li sam stavila mnogo ulja u ovu salatu, možda čovjek i ne voli taj ukus. E, nema veze, kao egzotično je.
Ah, da, skloniću ove krpe za sudove i staviti par čistih i ispeglanih, dobro, još novi stolnjak (a, da nije malo pretenciozno, sve sa novim posuđem i escajgom?).Ma, neću taj stolnjak, staviću onaj obični bijeli (mada, ne ide baš uz ovo posuđe, bolje...).E, ne mogu, zvaću nekog da pitam, ne mogu ja to sad odlučiti.
Neee, ova čorba jako čudno izgleda. Ili ne, sad ne mogu da se sjetim kako inače izgleda. MMM, ukus je valjda ok. Ne znam, a nemam koga da pitam...
NE smijem pasti u paniku, to je sad bitno. Prvi put jede hranu koju ja kuvam.Kakva sam budala, što nisam poručila nešto gotovo.Mada, možda bi provalio. Ko zna? A možda mu je mama sjajna kuvarica, pa ispadnem totalni retard.A možda...
NE. Ako idem u tom pravcu, možda je i oženjen, pa mi upravo stiže sa sjajne večere koju mu je napravila dražesna supruga,majka njihove djece.
E, sad ću se ugušiti, moram zvati nekoga.
Nemam vremena, užas, moram se tuširati sad, on uskoro stiže.

U KUPATILU
Jesam li se ja to ugojila? O, ne, nisam valjda. I šta mi je sa grudima poslednjih godinu dana, nekako su se smanjile? A dupe mi je poraslo. MA, ne mari, on ionako nema pojma kako je to nekad izgledalo. A ako me bude ženio... Eto, znala sam da ću opet početi. Ne, čovjek dolazi na večeru, možda se ništa neće ni dogoditi. Ipak, dobro je da sam svježe izdepilirana. Ma, mene radi.I ovaj veš, bar ću se dobro osjećati (a ako ipak nešto krene izgledaće kao da sam se obukla za seks, da li da obučem one pamučne, ma ipak neću, ovo sjajno izgleda).Ok, to je to, imam vremena i da se našljapam onim skupim losionom, da ne bude da ga džabe držim u kupatilu mjesecima. Feniranje...Sranje, trebala sam juče staviti masku za kosu, nešto mi je čudna a nemam vremena, vjerovatno će pomisliti da liči na trsku. I već se nazire izrastak.Zašto nemam sat u kupatilu? Moram to nabaviti, neki otporan na vlagu...Da, sad je nabolje da mislim još o vlazi u kupatilu a kasnim. Dobro je, valjda, spustiće se ovo malo, izgledam kao maslačak.
Neću se šminkati, samo maskara. I malo pudera, neke mi se tačkice pojavile po licu. Rumenilo, samo malo. A, jesam li sad pretjerala? Ma, nemam vremena, neka ostane, samo ću dodati i malo sjenke neke. I ruž, onaj trajni...
O, Bože, izgledam kao da sam krenula u diskoteku, trebalo bi skinuti bar pola ovoga.Uf, sad već nemam vremena,moram početi da se oblačim.

U SPAVAĆOJ SOBI
Kamo sreće da mogu sad obući neku trenerku i majicu, mrtva sam umorna.OK, preusko, prekratko, predugačko, preširoko, (o , zašto nisam sa nekim popričala o ovoj garderobi), prestaro, prešareno, pretamno, sto puta obučeno, preelegantno, previše svakodnevno (zašto opet nemam šta da obučem, dala sam brdo para na garderobu?). MA, nema on pojma šta ja oblačim, obući ću se isto kao za rođendan i onda za grad, mada...Pavlaka i peršun!!Čokolada!!
Ovo ne smijem da upropastim, čovjek je zaista divan, ovo može biti ono pravo, ovo baš obećava.Tako me je gledao...

TELEFONSKI RAZGOVOR, zove On
Ma, ništa sprecijalno nisam ni kuvala, svakako bih pravila večeru za sebe.E, nema veze, nije ništa bitno, drugi put.Naravno da razumijem, posao je posao, što se mora, mora se.
E, iskuliraj, zaista nije bitno. Imamo vremena.
Ok, radi. Idem ja.

TELEFONSKI RAZGOVOR, zove Ona
E, mila moja, sad ću da se ubijem ko siroče, otkinula sam se od kuvanja satima i kreten me na kraju oladi.Ma, kao mora da radi. Da, sita sam ja više tih priča, ništa mu ne vjerujem. I kako bih, znaš valjda šta sam prošla.E, više ovo nikad neću uraditi. Sledeći put kad se najavi ima da dobije kokice i to kupljene na ulici, ni zbog koga više ja ne dinstam luk 15 minuta. A i ti sa tvojim receptima.
Jesi li gladna?
Da, bar neko da vidi kako sam se dotjerala.