"E, moje dete, pogledaj me, a platili smo stan krvavo"-reče mi komšinica.
Srela sam je na stepenicama ovog naseg čardaka, negdje na četvrtom. Meni duša u nosu, moram do šestog, a imam torbicu (koja nema ni pola kilograma). A ona, duplo starija, pod teretom nebrojenih kesa, sa torbom od 20 kg i kisobranom, penje se na peti.Jedva.
"Ne treba mi pomoć, nešto si mi bleda i ti".
Lifta nema i neće ga biti. Nema ni zgrade, po gradskim papirima na ovom placu (!!!!) ne živi niko. "Tu će nešto, valjda,tek da se gradi"- kaže čika.
Friday, October 12, 2007
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
Sad je meni jasno!
ReplyDeleteJa komentarisem li komentarisem, a nema komentara! Seljak ne popuni sva polja...Popi***cu od ovih stvari uskoro-mail, blog, log, in/out, chat, net, click, HTML, password (imam ih 30!)...Uf! I gle sad, na primer, ova iskrivljena slova!...Sorry, dear, stres...
Meni je ipak jako lepo u tom tvom cardaku, ni na nebu, ni na zemlji! :)
ReplyDelete