Indija dobro čini i mom poslovičnom perfekcionizmu vezanom za bilo kakvu pisanu riječ. Inače se nikad ne osjećam dovoljno hrabro da kažem da je nešto gotovo. Sve što sam napisala zvuči mi nedorečeno.
Prethodne postove koje sam napisala u Indiji nisam ni pročitala kako treba prije nego što sam pritisnula "publish". Razlog je to što uglavnom nemam vremena za redigovanje, dovoljno je što imam vremena i za pisanje. Činjenica da praktično ne govorim  srpski veće nedeljama (ili sad većmjesecima) utiče valjda pozitivno na moje samopouzdanje jer, kako god da nešto sročim na jeziku moje duše i moga mozga, zvuči mnogo bolje i bliže onome što sam zaista htjela da kažem nego bilo šta što u toku dana kažem na engleskom.
I evo, upravo ovog trenutka sam shvatila da je u prethodnoj rečenici riječ " engleskom" napisana sa velikim "E". Zgrozila sam se!
E, kako god, prija mi da pišem. I evo, pišem.